Србија предводник у региону по учешћу у програму ,,Хоризонт Европа"

На тему будућег Оквирног програма Европске уније за истраживања и иновације, министар је истакао да Србија данас има више од 480 потписаних грантова у програму ,,Хоризонт Европа" и преко 170 милиона евра нето доприноса ЕУ.

За нас је посебно важно што се иза тих бројева види све већа укљученост наших институција у европске истраживачке мреже, а основу градимо и национално, нагласио је он.

Према његовим речима, кроз програме Фонда за науку подржано је више од 3.900 истраживача и финансирано више од 550 истраживачких пројеката, док је Фонд за иновациону делатност подржао више од 900 пројеката и допринео развоју више од 680 нових производа.

Када је реч о паметној специјализацији, Србија већ има значајно искуство и добру сарадњу са Европском комисијом и Заједничким истраживачким центром. Овај процес нам је донео и другачији начин дефинисања развојних приоритета који је заснован на континуираном дијалогу са привредом и истраживачком заједницом, објаснио је министар.

Балинт је додао да Акциони план за период од 2023. до 2025. године обухвата 46 мера, од којих је више од 70 одсто већ спроведено или се налази у завршној фази реализације.

За период од 2026. до 2027. године припремљен је нови Акциони план и очекује се његово усвајање до краја године. Следећи корак за нас је да наше приоритете још непосредније повежемо са европским партнерствима и да на време почнемо припрему за следећи стратешки циклус после 2027. године, објаснио је он.

На састанку су са српске стране посебно истакнути резултати последњег Twinning позива у оквиру програма ,,Хоризонт Европа", на којем је за финансирање одабрано 18 пројеката са координаторима из Србије. Пројекат Електротехничког факултета Универзитета у Београду прворангиран је на листи од 179 пројеката одобрених за финансирање.

Током разговора размотрене су и могућности даљег повезивања приоритета паметне специјализације Србије са европским иницијативама, посебно у областима биотехнологије и вештачке интелигенције. У том контексту представљен је БИО4 Кампус, као један од кључних националних пројеката у областима биомедицине, биоинформатике, биотехнологије и биодиверзитета.

Министар је упознао комесарку и са радом на првом националном закону о вештачкој интелигенцији, који Србија припрема у складу са Актом Европске уније о вештачкој интелигенцији.

Нови регулаторни оквир треба да омогући безбедну и одговорну примену вештачке интелигенције, уз стварање услова за даљи развој и примену иновативних решења.

Може се рећи да научна дипломатија код нас већ постоји у пракси, кроз „Хоризонт Европа“ програм, билатералне и мултилатералне програме, међународне истраживачке инфраструктуре и рад наших истраживача у европским и глобалним мрежама. Желимо да у наредном периоду ова област буде јасније препозната и у нашем стратешком оквиру за науку и иновације, поручио је он.

Министар је указао на важност Специјализоване изложбе ЕКСПО као приликe за представљање научних, технолошких и иновационих капацитета Србије и развој нових међународних партнерстава.

EКСПO 2027 Београд видимо као још једну важну прилику за научну дипломатију. Министарство већ сарађује са организаторима у областима науке, иновација, технолошког развоја и дигиталне трансформације, уз укључивање научно-технолошких паркова и других актера иновационог екосистема, рекао је Балинт.

Према његовим речима, за нас је важно да научна дипломатија добије и практичну димензију у сарадњи Европске уније и Западног Балкана, кроз повезивање институција, размену искустава, изградњу капацитета и заједничке активности.

Захаријева је позитивно оценила учешће Србије у програму ,,Хоризонт Европа" и истакла да је Србија предводник у региону када је реч о учешћу у овом програму.

Говорећи о периоду после 2027. године, она је нагласила да ће земље Западног Балкана бити добродошле да се придруже будућем европском програму за истраживање и иновације.

Саговорници су изразили спремност да наставе редован дијалог и сарадњу на темама од заједничког интереса у области науке, истраживања и иновација.