Ђурић: Србија жели што брже отварање Шенгенског простора за све земље региона

11.5.2026

  | Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Serbia

 Министар спољних послова Републике Србије Марко Ђурић поручио је из Брисела, након неформалног доручка који је за министре спољних послова ЕУ и партнере са западног Балкана организовала висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас, да је кључна порука Србије на овом састанку - да Европа нема времена за губљење, јер морамо да убрзамо процес интеграција и да се адаптирамо на глобалне околности које су без преседана. 



Ђурић је, у осврту на своје јутрошње излагање, истакао да је саговорницима пренео да није било генерације која се истовремено суочила са успоном вештачке интелигенције, друштвених мрежа, као и са променом глобалног геополитичког поретка.

„И такве рапидне промене налажу да Европска унија у своје редове без одлагања прими државе које још увек нису чланице, а јесу на њеном континенту. Међу државама које још увек нису чланице по економским, демографским, геополитичким карактеристикама издваја се Србија као земља која има 53 одсто регионалне економије, БДП, као земља која најбрже расте када је реч о економији у претходних више од једне деценије“, поручио је Ђурић.

Шеф српске дипломатије истакао је да је данас разговарано и о много специфичних детаља о конкретним питањима.

„Било је неједноставних разговора о ситуацији у Босни и Херцеговини, где сам настојао да на пристојан начин заштитим српски интерес од оних који желе да прикажу само Републику Српску као јединог или као главног кривца за тешке унутрашње односе у Босни и Херцеговини. Србија је увек била на страни стабилности, увек била и остала на страни Дејтонског споразума, али Србија најчвршће могуће стоји на становишту да народи у Босни и Херцеговини треба да буду ти који опредељују судбину ове државе, не било ко са стране, страна помоћ свих нас је увек добродошла, али тежишни посао мора да буде обављен међу политичким актерима у Босни и Херцеговини“, нагласио је Ђурић.

Србија је, како је подвукао, показала у претходне три деценије колико доприноси тој нормализацији односа спречавајући да ствари оду изван контроле, бар када је реч о ономе на шта може да утиче.

„Било је дискусија и о другим отвореним питањима у региону, дијалогу Београда и Приштине. Подсетио сам на чињеницу да Заједница српских општина није формирана дуже од једне деценије, а да је то била обавеза која је овде потписана и договорена. Био сам, на крају крајева и сведок тога 19. априла 2013. године. Представници Приштине покушали су да Србију окриве за различите регионалне проблеме и прикажу је као извор нестабилности у нашем региону. Међутим, оно што је једна генерална општа опсервација, то је да је данас Европа суочена са ширим низом изазова, заиста ради на томе да убрза процес проширења. У том смислу, порука Србија је била да ми желимо да видимо што је могуће брже отварање Шенгенског простора за све земље региона“, истакао је Ђурић.

Министар је оценио као фрустрирајуће да имамо „тврде границе“ на сваких 150 до 200 км које прекидају живот људи, породица али и економија и туризма.

„Нема ниједног разлога да Европа већ овог лета не омогући да се откључа пун потенцијал укључивања нашег региона у Шенген, зато што би то директно довело до 50 милијарди евра, по нашој процени, нове економске активности, а не би умањило безбедност Европске уније, не би умањило безбедност целог нашег континента, напротив, смањило би тензије у нашем региону и било би јако корисно“, објаснио је Ђурић.

Указао је и да је изнео став Србије за брзо укључивање нашег региона у заједнички економски простор, додајући да су неки од министара позитивно реаговали и подржали ове ставове.

„Укупан тон расправе је био пристојан и са поштовањем према нашој земљи и надам се да ће наш процес европских интеграција да настави да напредује, без обзира на све идеолошке понекада и политички мотивисане притиске којима је наша земља из појединих центара неретко изложена“, поручио је министар.

Одговарајући на новинарска питања, Ђурић је оценио да би прихватање предлога председника Вучића да цео западни Балкан буде примљен одмах, без одлагања у Европску унију, био најбољи могући корак и за Европу и за Балкан да би смирио тензије и откључао пун потенцијал.

„Поменуо сам да би истог момента исте године, када би регион био примљен у Шенген, било откључано 50 милијарди евра нове економске вредности. Само замислите колико би нижа тензија у нашем региону била уколико би сви Срби, сви Албанци, сви Бошњаци могли потпуно несметано без граница да се крећу уважавајући суверенитет, државност, законе наравно, али без бирократских препрека. Друго ствар, границе Шенгенског простора би се смањиле за 20 одсто, дакле спољне границе ЕУ, уколико примите западни Балкан. А било би потребно додатно појачано надзирати само 19 међународних улазних тачака“, нагласио је Ђурић.

То би, додао је, то смањило трошкове Европске уније за одржавање граничних служби, а не би утицало на повећање прилива миграната.

„Мислим да је оно што је председник Вучић урадио и индивидуално и у сарадњи са неким другим лидерима из региона озбиљан импулс и пружена рука за коју се надам да ће државе чланице што пре прихватити“, поручио је министар спољних послова Марко Ђурић.


 


https://mfa.gov.rs/mediji/saopstenja/djuric-srbija-zeli-sto-brze-otvaranje-sengenskog-prostora-za-sve-zemlje-regiona